BE­RA­NE - Pi­ta­nje is­ko­ri­šća­va­nja pri­rod­nih re­sur­sa, a pri­je sve­ga šu­ma i vod­nog po­ten­ci­ja­la, bi­la je jed­na od glav­nih te­ma ko­ja je u go­di­ni za na­ma za­o­ku­plja­la ši­ru jav­nost u be­ran­skoj opš­tini. Broj­ni po­ka­za­te­lji ja­sno sta­vlja­ju do zna­nja da je op­šti­na Be­ra­ne po­sled­njih dvi­je de­ce­ni­je, i po­red to­ga što ras­po­la­že sa iz­u­zet­nim pri­rod­nim po­ten­ci­ja­li­ma, do­ži­vje­la sve­u­kup­nu raz­voj­nu stag­na­ci­ju. Na to uka­zu­je i Stra­te­ški plan raz­vo­ja za pe­ri­od od 2012. do 2017. go­di­ne u ko­me se ka­že da je op­šti­na Be­ra­ne, za­hva­ta­ju­ći po­vr­ši­nu od 717 ki­lo­me­ta­ra kva­drat­nih, jed­na od naj­si­ro­ma­šni­jih u Cr­noj Go­ri. In­deks raz­vi­je­no­sti op­šti­ne Be­ra­ne iz­no­si 62,95, što zna­či da za pri­bli­žno 37 po­e­na za­o­sta­je za cr­no­gor­skim pro­sje­kom. Ta­ko ne­ga­tiv­ni sal­do se pro­te­že iz go­di­ne u go­di­nu iako, uz ve­li­ki vod­ni po­ten­ci­jal, 37 od­sto te­ri­to­ri­je op­šti­na Be­ra­ne po­kri­va­ju šu­me, kao naj­zna­čaj­ni­ji raz­voj­ni re­surs.
Pred­stav­ni­ci po­je­di­nih mje­snih za­jed­ni­ca sa či­je se te­ri­to­ri­je eks­plo­a­ti­šu pri­rod­ni re­sur­si sma­tra­ju da je sa­da­šnji si­stem is­ko­ri­šća­va­nja vo­da i šu­ma omo­gu­ćio da se bo­ga­ti još vi­še bo­ga­te, a da si­ro­ma­šni to­nu u još du­blje si­ro­ma­štvo. Oni sma­tra­ju da će, ako se na­sta­vi sa ova­ko ne­do­ma­ćin­skim upra­vlja­njem šu­ma­ma i vo­da­ma bu­du­ćim ge­ne­ra­ci­ja­ma umje­sto eko­lo­ške dr­ža­ve osta­ti pra­va pu­stoš.
- Svje­sni smo da su šu­me i vo­de op­šte do­bro, ali je vi­še ne­go oči­gled­no da to do­bro u Cr­noj Go­ri pri­pa­da sa­mo pri­vi­le­go­va­nim po­je­din­ci­ma ko­ji su ka­dri da sa pri­rod­nim re­sur­si­ma ra­de šta im pad­ne na pa­met. Dr­ža­va do­no­si ured­be o ko­ri­šće­nju pri­rod­nih po­ten­ci­ja­la bez ika­kve kon­sul­ta­ci­je sa lo­kal­nim sta­nov­ni­štvom. Ta­ko se u po­sled­nje vri­je­me na­še šu­me i ri­je­ke ustu­pa­ju na ko­ri­šće­nje od­re­đe­nim po­je­din­ci­ma, a da gra­đa­ni o to­me ni­šta ne zna­ju. Za­to po­je­di­ne taj­kun­ske gru­pa­ci­je od­no­se bo­gat­stvo sa na­ših pro­sto­ra dok lo­kal­no sta­nov­ni­štvo to­ne u raz­voj­nu pro­va­li­ju – sma­tra pred­sjed­nik Mje­sne za­jed­ni­ce Ka­lu­dra Ra­do­van An­đić.
On je pod­sje­tio da su mje­šta­ni Ka­lu­dre sko­ro to­kom či­ta­ve go­di­ne od nad­le­žnih in­sti­tu­ci­ja tra­ži­li da od pri­vi­le­go­va­nih kon­ce­si­o­na­ra za­šti­te se­o­sku in­fra­struk­tu­ru i uve­du vi­še re­da po pi­ta­nju ga­zdo­va­nja dr­žav­nim šu­ma­ma. Me­đu­tim, ka­ko na­vo­di, sve to ni­je ure­di­lo plo­dom, što, ka­ko je na­veo, po­svje­do­ča­va da po­je­din­ci vr­še na­si­lje nad lo­kal­nim sta­nov­ni­štvom.
- Kon­ce­si­o­na­ri ko­ji te­škim ka­mi­o­ni­ma tran­spor­ti­ju bal­va­ne sa pod­ruč­ja Cmi­lje­vi­ce su u pot­pu­no­sti ošte­ti­li na­še pu­te­ve, ta­ko da su oni prak­tič­no van funk­ci­je. Za­to smo odr­ža­va­li broj­ne pro­te­ste tra­že­ći da kon­ce­si­o­na­ri po­pra­ve ono što su uni­šti­li. Me­đu­tim, vri­je­me za na­ma je po­ka­za­lo da nad­le­žni ne pred­u­zi­ma­ju od­go­va­ra­ju­će mje­re u ci­lju pre­va­zi­la­že­nja otvo­re­nog vi­še­mje­seč­nog su­ko­ba iz­me­đu lo­kal­nog sta­nov­ni­štva i kon­ce­si­o­na­ra. Nad­le­žni iz Vla­de Cr­ne Go­re umje­sto da se ba­vi kon­kret­nim pro­ble­mi­ma gra­đa­na i po­ljo­pri­vred­nih pro­iz­vo­đa­ča oni iz­gle­da i da­lje je­di­no pro­si­pa­ju per­je po Cr­noj Go­ri. Kraj­nje je ne­pri­mje­re­no to što se ni­je­su oda­zva­li na­šim po­zi­vi­ma, jer smo htje­li u di­rekt­noj ko­mu­ni­ka­ci­ji da im pre­do­či­mo pro­ble­me sa ko­ji­ma se su­o­ča­va­mo vi­še de­ce­ni­ja. Oni to ni­je­su uči­ni­li iako smo im sta­vi­li do zna­nja da su broj­ni sto­ča­ri sa ovog pod­ruč­ja ugro­že­ni zbog neo­d­go­vor­nog po­na­ša­nja kon­ce­si­o­na­ra ko­ji za so­bom osta­vlja­ju pra­vu pu­stoš. Oni i da­lje do svo­jih pla­nin­skih ka­tu­na idu pje­ške, jer su im kon­ce­si­o­na­ri uni­šti­li pu­te­ve. Za­to na­rod ovo­ga kra­ja ži­vi u oku­pa­ci­o­noj zo­ni ak­tu­el­nog re­ži­ma, taj­ku­na i šum­ske ma­fi­je ko­joj je do­zvo­lje­no da ra­dio šta ho­će – na­gla­sio je An­đić.
Slič­no mi­šlje­nje iz­nio je i pred­sjed­nik mje­sne za­jed­ni­ce Še­ku­lar Ve­sko Da­vi­do­vić, ko­ji tvr­di da upo­re­do sa uni­šta­va­njem pri­rod­nog bo­gat­stva od­la­zi i na­rod sa svo­jih vje­kov­nih og­nji­šta i da zbog to­ga po­je­di­na se­la osta­ju pu­sta.
Ak­tu­el­na vlast u Cr­noj Go­ri je sve svo­je ak­tiv­no­sti usmje­ri­li ka ku­po­vi­ni bi­ra­ča i is­ko­ri­šća­va­nju pri­rod­nih po­ten­ci­ja­la. Ta­ko sa na­ših pro­sto­ra od­la­zi ne­pro­cje­nji­vo bla­go, a da mje­šta­ni Še­ku­la­ra od to­ga ima­ju sa­mo šte­tu. Na­ža­lost, po­red bla­ga od­la­zi i na­rod, jer u am­bi­jen­tu ka­kav je­ste on u Še­ku­la­ru ne­ma šta da tra­ži. To ja­sno uka­zu­je da bi tre­ba­lo mi­je­nja­ti za­kon­ske od­red­be ko­je se ti­ču na­ci­o­nal­ne po­li­ti­ke upra­vlja­nja pri­rod­nim bo­gat­stvi­ma. Tre­ba do­ći do rje­še­nja ko­je ga­ran­tu­je da će se dio sred­sta­va od ras­po­lo­ži­vih re­sur­sa di­rekt­no iz­dva­ja­ti za po­bolj­ša­nje uslo­va ži­vo­ta u na­šim se­li­ma – is­ti­če Da­vi­do­vić.
Iz Sa­vje­ta mje­sne za­jed­ni­ce Še­ku­lar su po­ru­či­li da će pred­u­ze­ti naj­ra­di­kal­ni­je mje­re u ci­lju za­šti­te ras­po­lo­ži­vih dru­štve­nih do­ba­ra sa ovog pod­ruč­ja uko­li­ko pred­u­ze­će ŠIP „Po­li­mlje“ i kom­pa­ni­ja „Hi­dro­e­ner­gi­ja Mon­te­ne­gro“ na­sta­ve da is­ko­ri­šća­va­ju pri­rod­ne re­sur­se mi­mo do­go­vo­ra sa mje­šta­ni­ma. Oni su ka­za­li da će po­me­nu­tim kon­ce­si­o­na­ri­ma sto­pi­ra­ti ula­zak u šume i da­lji iz­voz stru­je svek dok ne is­pu­ne svo­je pre­u­ze­te oba­ve­ze po pi­ta­nju sa­na­ci­je i odr­ža­va­nja pu­te­va na te­ri­to­ri­ji Še­ku­la­ra.
- Ne­ko­li­ko pu­ta smo se obra­ća­li, što pi­sme­no što usme­no, DOO ŠIP „Po­li­mlje“ i „Hi­dro­e­ner­gi­ji Mon­te­ne­gro“ mo­le­ći ih da pre­sta­nu sa pu­sto­še­njem pri­rod­nih bo­gat­stva Še­ku­la­ra, kao što su sje­ča šu­me, uni­šta­va­nje pu­te­va i vo­da. Tra­ži­li smo da sjed­ne­mo i da se o sve­mu ljud­ski do­go­vo­ri­mo. Me­đu­tim, ŠIP „Po­li­mlje“ se ni­je osvr­nu­lo na na­še po­sta­vlje­ne za­htje­ve već je kre­nu­li po­no­vo da vr­še eks­po­a­ta­ci­ju drv­ne ma­se i da uni­šta­va na­še pu­te­ve. Za­to oba­vje­šta­va­mo jav­nost da će­mo u na­red­nom pe­ri­o­du pred­u­ze­ti na­ra­di­kal­ni­je mje­re ka­ko bi bar do­ne­kle za­šti­ti­li ono što su nam pre­ci osta­vi­li u na­sled­stvo – po­ru­či­li su iz Sa­vje­ta mje­sne za­jed­ni­ce Še­ku­lar.
D.Jo­vo­vić


Za­u­sta­vi­ti iz­voz bal­va­na

Ne­za­do­volj­ni vla­sni­ci pi­la­na tvr­de da se iz Be­ra­na sva­ko­dnev­no tran­spor­tu­ju ogrom­ne ko­li­či­ne bal­va­na, što je, ka­ko su na­gla­si­li, pro­tiv­za­ko­ni­to.
- Svje­do­ci smo da se sva­ki dan iz Be­ra­na iz­vo­ze ogrom­ne ko­li­či­ne ob­lo­ve gra­đe iako to ni­je do­zvo­lje­no. To ra­de uglav­nom te­ški ka­mi­o­ni sa Ko­so­va pod či­jim te­re­tom stra­da­ju lo­kal­ni pu­te­vi. Ta­kve ne­za­ko­ni­te rad­nje ne­ko od nad­le­žnih svje­sno omo­gu­ća­va, dok se sa dru­ge stra­ne na­šim pred­u­ze­ći­ma ko­ja se ba­ve po­lu­fi­nal­ni­om pro­iz­vod­njom, us­kra­ću­je pra­vo na kon­ce­si­je. Za­to po­zi­vam nad­le­žne da utvr­de ka­ko je u po­sled­nje vri­je­me iz Cr­ne Go­re iz­ve­ze­no znat­no vi­še bal­va­na ne­go što je do­zna­če­no šu­me i za­što se, fa­vo­ri­zo­va­njem iz­vo­za drv­ne ma­se, spu­ta­va do­ma­ća pro­iz­vod­nja - na­gla­sio je Mi­ro­slav Ču­kić, pred­sjed­nik No­vog udru­že­nja dr­vo­pre­ra­đi­va­ča i za­šti­te ži­vot­ne sre­di­ne.


Mo­no­po­li­sti za­tva­ra­ju pro­iz­vod­ne po­go­ne

Pred­stav­ni­ci No­vog udru­že­nja dr­vo­pre­ra­đi­va­ča i za­šti­te ži­vot­ne sre­di­ne sa pod­ruč­ja Be­ra­na tvr­de da su mo­no­po­li­sti za­tvo­ri­li ve­ći­nu nji­ho­vih pro­iz­vod­nih po­go­na. Oni su po­no­vo mi­nu­lih da­na upu­ti­li oštar pro­test Upra­vi za šu­me iz­no­se­ći ne­sla­ga­nje sa na­či­nom do­dje­le kon­ce­si­ja u dr­žav­nim šu­ma­ma. Oni su us­tvr­di­li da se pro­ce­du­ra oko do­dje­le kon­ce­si­ja ne spro­ve­di u skla­du sa za­ko­nom i da oprav­da­no sum­nja­ju da ci­je­li po­stu­pak pra­te ko­rup­tiv­ne rad­nje. Ka­za­li su da se ko­nač­no mo­ra­ju pred­u­ze­ti mje­re u ci­lju ja­ča­nja dr­vo­pre­ra­đi­vač­ke pro­iz­vod­nje. Is­ta­kli su da se po­go­ni ve­ći­ne vla­sni­ka pi­la­na zbog ne­do­stat­ka si­ro­vi­ne, go­di­na­ma na­la­ze u sta­nju mi­ro­va­nja.


Tra­že po­moć od evrop­skih eks­pe­ra­ta

Mje­šta­ni Ka­lu­dre, Lub­ni­ca i Še­ku­la­ra su, po­zi­va­ju­ći evrop­ske eks­per­te, da po­gle­da­ju šta se ra­di sa ka­lu­dar­skim šu­ma­ma, us­tvr­di­li da se sa­mo ne­znat­na sred­stva od kon­ce­si­o­nih na­kna­da usmje­ra­va­ju za raz­voj lo­kal­ne za­jed­ni­ce.
- Da su se ko­jim slu­ča­jem pred­vi­đe­na sred­stva od kon­ce­si­o­nih na­kna­da usmje­ra­va­la za raz­voj na­ših se­la on­da bi Še­ku­lar da­nas li­čio na pra­vo ur­ba­no mje­sto. Umje­sto to­ga Še­ku­lar je da­nas mje­sto iz ko­jeg se, zbog te­ži­ne ži­vo­ta i lo­še in­fra­struk­tu­re, kon­stant­no od­la­zi. Sa dru­ge stra­ne sva­ki dan smo gle­da­li te­ške ka­mi­o­ne na­to­va­re­ne bal­va­ni­ma, ka­ko re­me­te pri­rod­nu rav­no­te­žu i uni­šta­va­ju na­šu mu­ku. Do­šlo je vri­je­me da to i Evro­pa vi­di, jer pred ta­kvim ja­va­šli­kom do­ma­će in­sti­tu­ci­je za­tva­ra­ju oči- tvr­di mje­šta­nin Še­ku­la­ra Bla­go­je Ša­rić.